Zašto se mali broj ljudi usudi da uđe u preduzetništvo?

Zašto se mali broj ljudi usudi da uđe u preduzetništvo?

Tokom jednog predavanja, postavili su mi upravo ovo pitanje: Zašto se mali broj ljudi usudi da uđe u preduzetništvo?

Moj odgovor je izazvao ovacije u publici: ,,Većina ljudi traži siguran posao sa fiksnom platom u kompaniji koju je napravio neko – a taj neko nikad nije tražio to isto.

Odgovor na pitanje iz naslova je jednostavan strah od neuspeha!

Nema garancija da će preduzetnički poduhvat biti uspešan, a čim je sigurnost neizvesna strah od neuspeha dominira.

Iz tog razloga bih počeo upravo od reči – sigurnost!

Mnoge generacije na našim prostorima se od malih nogu usmeravaju od strane svojih roditelja na sledeći način: ,,Uči dobro, završi školu, nađi siguran i dobro plaćen posao.” Ranije sam pisao da tokom odrastanja, prosečno dete do svoje 18. godine preko 150 000 puta čuje NE od svog najbližeg okruženja. Na svakih 8 do 17 izgovorenih NE jedva dobija jedno DA. Na svakih 8 kritika i kazni jedva dobija 1 pohvalu ili nagradu. Sličan proces se odvija i kroz školovanje, jer se na domaćim i pismenim zadacima crvenom olovkom ističu greške, a ne dobro urađeni zadaci, i sve to naravno na kraju prati ocena.

Tako se kod većine ljudi, na podsvesnom nivou, razvio jedan šablon koji otprilike glasi:

,,Čim mi je najbliže okruženje toliko puta skrenulo pažnju da nešto ne radim dobro, tu su bile i mnoge kazne da to potvrde, bolje je da nađem siguran posao sa fiksnom platom jer ću tako biti sigurniji.” Ovaj šablon je zapisan u podsvesti, mnogi ljudi ga nisu ni svesni, međutim uticaj naše podsvesti je mnogo jači na naše ponašanje od uticaja svesti.

I sam sam prošao ovim putem

Kada sam skupio snage i otvorio prvu firmu 2008. godine bio sam u panici: Kirija, zaposleni, knjigovođa, oprema, porezi, inspekcije, zakoni, itd. Ko meni garantuje da ću imati posla da sve ove obaveze redovno izmirujem?

Onda sam shvatio da garancije ni za stalni posao više ne postoje. Ugovori o radu mi ne pružaju sigurnost već rezultati koje pravim.

Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim da se sigurnost sve vreme zapravo nalazi u meni

Sigurnost je u mojim stavovima, veštinama, znanju i sposobnosti da pronađem sve potrebne resurse.

Resursi nikada nisu problem, problem je naša sposobnost da obezbedimo resurse

Tokom intervjua za serijal ,,Ja, preduzetnik” sam pomenuo  jednog poznanika koji godinama priča o poslovnim idejama i  želji da napusti korporaciju, da se osamostali, ali nikako da dođe taj dan. Za jednu poslovnu ideju se toliko zagrejao da ga nikad nisam video toliko motivisanog, međutim naš razgovor se uvek završavao sa – ALI.

Jednom prilikom sam ga pitao:

,,Šta te sprečava, šta je glavni problem?”

,,Nemam novac.”

,,Koliko ti je potrebno?”

,,Oko 100 000 evra.”

,,Možeš da prodaš stan. Budi jedno vreme podstanar, 100 000 evra uložiš u biznis sve dok ne napraviš obrt i ponovo kupiš stan.”

Dobro se sećam njegovog izraza lica posle ove moje rečenice i pitanja:

,,A šta ako propadnem?”

,,Znači ipak novac nije glavni problem. Ipak je strah od neuspeha glavni problem, zar ne?

Ceo intervju možete pogledati ovde: https://www.youtube.com

Nakon ovog celog intervjua urednik je pravio isečke, povremeno ih objavljivao na društvenim mrežama. Jednom prilikom je objavio baš ovaj deo, za oko mi je zapao komentar jednog čoveka koji je ispod napisao: ,,Nikada nemojte ovo da radite, ovo je preveliki rizik.”

Ovo je drugi najveći problem zbog koga imamo malo preduzetnika – reakcije okruženja

Kako će drugi ljudi reagovati ako ne uspemo? Da li će naša vrednost u njihovim očima pasti? Osim toga drugi ljudi nas često upozoravaju na rizike iz svojih strahova, odnosno činjenice kojom opravdavaju zašto se oni nisu usudili da naprave taj korak. Mnoge dobre poslovne ideje su propale zbog uticaja okruženja i upozoravanja na rizike.

Da ne shvatite pogrešno, kod svakog preduzetničkog poduhvata je poželjno sagledati sve aspekte i rizik. Nisam nikad bio pristalica suludog rizika.

Jedna od glavnih karakteristika preduzetnika je hrabrost

Hrabrost je sposobnost da se uđe u poduhvat bez garancija za uspeh. Hrabrost je pokrenuti projekat, pronaći resurse, izboriti se na tržištu, izboriti se sa okruženjem i uspeti. Hrabrost je kad padnemo da ponovo ustanemo i nastavimo dalje. Hrabrost je ako uspemo da ne podignemo nos i njime paramo nebo, već ostajemo čvrsto na zemlji i postajemo još bolji čovek.

Preduzetništvo se može naučiti

Kao što je jako malo rođenih lidera, ogromna većina su lideri koji su se stvarali tokom života i suočavanja sa liderskim situacijama, tako je jako malo rođenih preduzetnika. Ako učite preduzetničke principe, družite se se preduzetnicima, učite od njih, povećavate verovatnoću da jednog dana i sami krenete tim vodama.

Kada dođe taj momenat odluke siguran sam da će iznutra, spolja ili sa obe strane odjekivati eho pitanja: ,,A šta ako ne uspem?” Zato vas molim da samo izbacite iz ovog pitanja NE i stalno tražite odgovor na pravo pitanje koje glasi:

A šta ako uspem?

Nema komentara

Postavite komentar

X