Dobre navike se teško stiču, ali se sa njima lako živi

Dobre navike se teško stiču, ali se sa njima lako živi

Ljudska bića su poznata kao žrtve svojih navika. Većina navika se formira u prvih pet godina života kada nismo ni bili svesni šta se oko nas dešava. U tom dobu smo pratili svoje unutrašnje nagone i kopirali okruženje oko nas, praveći tako u svom umu matrice koje su nastavile da se razvijaju kroz period obrazovanja i ulaska u profesionalne vode.

Sve što u početku radimo svesno polako nam prelazi u naviku, dok to isto ne počnemo raditi nesvesno. Tako smo učili da hodamo, vozimo bicikl ili automobili i slično. Ogroman deo našeg naučenog ponašanja je potreban i poželjan, jer što više imamo usvojenih rutinskih navika to mozak ima više vremena da se posveti svesnom razmišljanju i kreativnom delovanju. Postoji veliki broj neželjenih i štetnih navika koje čoveka usporavaju u ostvarenju njegovog potencijala.

Jedna španska poslovica kaže: ,,Navike počinju kao paukova mreža, a završavaju se kao uže!”

Svaki put kada ponavljamo neku radnju naši neuroni među sobom prave paukovu mrežu ukrštajući sinapse kako bi informacije između njih proticale brže i bez otpora. Setite se kada ste prvi put seli u auto i suočili se sa: kvačilom, kočnicom, gasom, menjačem, retrovizorima, migavcima, svetlima, brisačima, sirenom, itd. Nikada to pre niste radili i sada je potrebno razviti sinhronizovane pokrete.

Kako koji čas vožnje prolazi vama je sve lakše i lakše. Zašto? Zato što mozak plete paukovu mrežu povezujući neurone koji komanduju svim neophodnim pokretima. Mozgu je u proseku potrebno da 21 put ponovi istu radnju kako bi stvorio paukovu mrežu. Koliko časova traje obuka za vožnju? Odgovor je 40 časova u najčešćem rasporedu 20 puta po 2 časa. I jednom vozimo na polaganju. Zbir 21.

Nakon 90 ponavljanja paukova mreža između neurona se već pretvara u uže i postaje jaka navika. Ljudi koji voze godinama imaju potpun automatizam svojih pokreta da tokom vožnje ne razmišljaju svesno ni o 5% aktivnosti tela.

Zašto je teško promeniti naviku? Zamislite da 10 godina vozite auto kome je volan na levoj strani i sticajem okolnosti sedate u auto kome je volan na desnoj strani. Da li vožnja odmah ide lako ili?

A šta znači korenita promena navika? Zamislite isto to, samo u Engleskoj, pored toga što vam je volan na desnoj strani, vozite i levom stranom puta i ulazite u kružni tok? I kako ide?

Mnoge niti u vašem mozgu sada prave ozbiljne probleme i potrebno je da napravite nove veze između neurona da biste ponovo vozili sa lakoćom i u ovoj situaciji, ali za to je potrebno vreme, strpljivost i uporno ponavljanje.

Rađena su mnoga istraživanja o ljudskim navikama, a mene su interesovala ona koja su se odnosila na situacije u kojima ljudi najčešće odlučuju da nešto promene iz korena. Izdvojile su se tri situacije:

1. ZDRAVSTVENI PROBLEM – ova situacija je ubedljivo na prvom mestu. Ovo je najjači okidač za ozbiljnost shvatanja situacije i upornost da se nešto istinski promeni.

2. FINANSIJSKI PROBLEM – ovo je druga situacija koja čoveka natera da izađe iz zone komfora i počne nešto da menja u svom životu.

3. ZAKONSKI PROBLEM – ovo je treća situacija u kojoj čovek shvati da se nešto mora istinski i iz korena promeniti.

Kao što i sami primećujete u sva tri slučaja radi se o problemu. Radi se o činjenici da je čovek sateran u ćošak i da gotovo pa nema izbora.

A šta je sa željom? Šta je sa ovim snažnim motivatorom? Zašto je strah toliko jači i dominantniji motiv od želje? Zato što je ljudski mozak, dizajniran tako da jedanaest puta jače reaguje na negativnu informaciju nego na pozitivnu zbog straha od preživljavanja.

Tekst je preuzet sa: www.blic.rs

Nema komentara

Postavite komentar

X