Ima li rođenih lidera?

Ima li rođenih lidera?

Veoma se često diskutuje o pitanju „Ima li rođenih lidera?“, mišljenja su podeljena. Jedni veruju da se osoba rodi kao lider, sa urođenim karakteristikama koje će kasnije ispoljavati. Drugi misle da liderstvo može da se nauči, kroz život i poslovne zahteve. Treći smatraju da je neohodno i jedno i drugo.

Kroz profesionalni rad sa mnogim kompanijama u čitavom regionu, sreo sam se sa činjenicom da skoro svaka od njih ima problem sa nedostatkom pravih lidera.

Iz tog razloga se postavljaju pitanja:

  1. Ako se lideri rađaju, zašto ih se nije rodilo dovoljno?
  2. Ako se lideri stvaraju, gde smo to zakazali u obrazovnim i poslovnim sistemima?

Liderstvo je proces stvaranja

Pre nego što iznesemo svoje stavove i verovanja nastala na osnovu ličnog iskustva, hajde da vidimo šta kažu poznata imena koja su ostavila trag u bliskoj istoriji razvoja ljudskih potencijala:

Peter F. Drucker: „Rođeni lideri možda postoje, ali ih je toliko malo da ne prave nikakvu razliku u opštem poretku stvari.“

Brian Tracy: „Liderstvo je sposobnost da se dobiju izuzetna dostignuća od običnih ljudi. Lidere stvara liderska situacija sa kojom se suočavaju.“

Jim Rohn: ,,Ako želiš da budeš lider koji privlači kvalitetne ljude potrebno je da prvo postaneš kvalitetna ličnost.“ 

John C. Maxwell: Da biste postigli najviši nivo liderstva, morate neprestano da razvijate karakterne osobine kako bi se one manifestovale u praksi.

Simon Sinek: „ Liderstvo je najsličnije roditeljstvu, jer vi volite svoju decu, ali vam se ne sviđaju svaki dan. Kada gradite tim od potpuno različitih ljudi potrebno je da radite svaki dan na tome da izgradite ljubav prema njima i njihovu ljubav prema sebi.“

Ako pogledamo samo ovih pet citata shvatićemo da je liderstvo ipak proces, proces stvaranja.

Rođeni da budemo formirani

Urođene karakteristike se najviše ogledaju kroz temperament. Postoji jedna sjajna švajcarska metoda Struktogram, koja se bavi upravo tim urođenim, biološkim karakteristikama ljudskog mozga sa kojima smo rođeni.

Kroz nju se na jednostavan i zabavan način otkriva ko ima prirodnije predispozicije za vođu, odnosno prirodni nagon da se ističe i povlači druge za sobom. Ljudski mozak, kako mi to popularno volimo da istaknemo, ima hardver, operativni sistem i softver.

Hardver (fizički deo) su tri mozga koja čine jednu celinu (moždano stablo, limbički mozak i neocortex).

Operativni sistem je kod koji smo dobili od prirode u trenutku rođenja, on definiše kakav će biti pojedinačni uticaj ova tri mozga na naš prirodni temperament.

Softvere nam instalira okruženje u kojem rastemo, školujemo se i radimo.

Softveri formiraju samopercepciju, koja je skup svih istina i verovanja o sebi i drugima koja smo tokom života prihvatili kao svoju istinu.

Bez obzira kakav nam je hardver dodeljen, ogroman uticaj na nas ima formiranje softvera, jer se tu nalaze mnoge tuđe istine koje smo tokom života prihvatili kao svoje.

Često volim da pitam učesnike treninga ,,Ko je od vas u ovoj sali, sam sebi izabrao ime?“

Na ovo pitanje se mahom svi slatko nasmeju i kažu – ,,niko”. Dakle neko drugi je poželeo da se zovem Darko, međutim ja se čitav svoj život predstavljam tako što kažem ,,Ja sam Darko“, a ne ,,Dali su mi ime Darko“. Tako smo prihvatili svoju nacionalnost, veroispovest, prihvatili smo šta je pošteno, a šta ne, šta je kulturno a šta ne, šta se sme a šta ne…itd.

Oblikovanje

Činjenica da prosečno dete do svoje osamnaeste godine više od 150 000 puta čuje reč ne, odnosno ne smeš ili  nisi dovoljno dobro uradio. Ako se svemu tome dodaju kazne, veliki broj dece u ranoj mladosti razvije koncept razmišljanja da je bolje da radi šta i kako mu se kaže, jer tako izbegava mogućnost da bude kažnjeno, a time i povređeno.

Sličan tok se nastavlja kroz obrazovanje gde mnoge stvari učimo i radimo onako kako nam pedagozi govore da treba da radimo, a ocene nam zavise od toga da li smo ispunili njihove kriterijume. Na svakom domaćem zadatku koji je pregledan, odmah su nam ukazali na grešku i to crvenom olovkom. Ako nam je sveska bila sa mnogo crvenih upozorenja, svakako sledi ocena koja neće baš obradovati naše roditelje.

Formiranje se nastavlja i kroz savete roditelja koji govore svojoj deci kako treba da završe školu i nađu dobar, siguran posao sa fiksnom platom. Neko drugi treba da nam garantuje da ćemo na kraju meseca tačno u određenom danu dobiti prihod od kojeg nam zavisi egzistencija, a mi ćemo zauzvrat izvršavati zadatke koji se od nas traže.

Dakle, postoji mnogo ljudi koji su rođeni sa predispozicijama vođe, ali ih je okruženje isprogramiralo da je ,,sigurnije“ da budu sledbenici.

Hardver i softver zajedno formiraju naše misli. Misli formiraju naše reči i aktivnosti.

Naše misli, reči i aktivnosti formiraju naše rezultate, odnosno rezultati su samo posledica prethodna tri procesa.

Najveći izazovi u kompanijama se nalaze u činjenici da se pritisak najčešće vrši na rezultate, a sa ljudima se najviše radi na relaciji od aktivnosti do rezultata.

Nema komentara

Postavite komentar