Koliko zapravo koristimo MOĆ SVOJIH UVERENJA

Tesla, Ajnštajn i mnogi drugi naučnici su govorili da je sve vibracija, sve je energija u pokretu. Uvek sam se pitao ako je sve energija, šta je onda misao? Šta je emocija? Svi odgovori koje sam pronašao dokazuju da je i to energija u pokretu.

Analizirajući svoj život shvatio sam da je ključni momenat promene bio trenutak u kom sam shvatio da treba da radim na svojim uverenjima i shvakodnevnim mislima. Na ovom polju postoji jedan ozbiljan izazov. Misli naviru, od 60 do 80 hiljada njih svaki dan. Naviru iz prethodnih matrica i šablona koje smo razvili u svom umu od rođenja do danas.

I mi ne možemo da izbacimo misli iz glave, ali možemo da ubacimo one misli koje želimo. Možemo da disciplinujemo sebe da budemo proaktivni u mislima, a ne samo reaktivni. Postoji zakon supstitucije koji kaže da ne možemo u isto vreme da imamo dve misli u glavi. Što znači da ako mislimo o jednom, ne možemo u istovremeno da mislimo o drugom. Dakle, čim nam u um dođe nagativna misao ili ono što ne želimo da bude naša realnost, možemo biti proaktivni i odlučiti da razmišljamo o nečemu pozitivnom, što želimo da postane naša realnost. Ceo ovaj proces prate i emocije, a misao pomnožena sa emocijama stvara našu realnost.

Prvi pisani tragovi o ovim mentalnim zakonima pronađeni su još pre 3000 godina, što znači da je čovek oduvek tragao za formulom unutrašnjeg mira.

ZAKON VEROVANJA kaže da ako u nešto čvrsto verujemo, i u to uključimo svoja osećanja, isto postaje osnova naše realnosti. Ljudi često pojam ,,realnost” koriste kao opravdanje za svoja ograničena dostignuća najčešće uzimajući u obzir spoljašnje okolnosti kao što su država, kompanija, menadžment, mesto u kojem žive.

Ovde se pojavljuje jedan fenomen koji se zove selektivna percepcija. Ona kaže da ljudi prvo izgrade uverenja o nekome ili nečemu, a nakon toga propuštaju najviše onih informacija koje su u skladu sa njihovim uverenjima.

Dakle, ljudi vide ono u šta veruju, a ne veruju u ono što vide. Navešću jedan tipičan primer: Ako neko veruje da u Srbiji može lepo da se živi, on vidi: dobre kompanije, radna mesta, plate, automobile, gradi se puno, stanovi se prodaju itd.

Ako neko ne veruje da u Srbiji može lepo da se živi, on vidi: male plate i penzije, kriminal, korupciju, rupe na putevima, itd.

Da li se slažete da u Srbiji ima i jednog i drugog? Naravno da da, samo je pitanje u šta smo mi odlučili da verujemo i na šta fokusiramo svoje misli.

Realno je da postoji i jedno i drugo, ali je i realno da mi imamo izbor na šta ćemo da fokusiramo svoja uverenja.

Doktor Robert Rozendal sa Harvarda je uradio preko 300 eksperimenata o uticaju naših uverenja na rezultate. Podeliću sa vama jedan od eksperimenata koje je na mene ostavilo najveći utisak.