Postajemo li ono o čemu razmišljamo?

Postajemo li ono o čemu razmišljamo?

Možda je najvažnije otkriće tokom čitave istorije čovečanstva, što se ljudskog učinka tiče, sadržano u rečenici: ,,Postajemo ono o čemu razmišljamo većinu svog vremena.“ Naš spoljašnji svet je velikim delom odraz našeg unutrašnjeg sveta. Način na koji razmišljamo i osećamo se iznutra, određuje naše stavove, očekivanja, vrednosti, samim tim i ponašanja. Glavni ključ vrhunskog učinka je da shvatimo kako je došlo do toga da razmišljamo baš tako kako razmišljamo i zašto se u nekim situacijama osećamo baš tako kako se osećamo. Sa shvatanjem dolazi i otvorenost za promenu.

 

Šta je zapravo ljudski potencijal?

Formula koja najslikovitije prikazuje ljudski potencijal glasi:

(urođene osobine + stečene osobine) x lični stav = lični potencijal

  1. Urođene osobine nam je dala priroda kroz temperament i genetski potencijal
  2. Stečene osobine nam je dalo okruženje u kome smo odrasli, školovali se i počeli da radimo
  3. Lični stav je u velikoj meri određen našim očekivanjima od sebe i drugih, a naša očekivanja se baziraju na našim vrednostima i verovanjima.

Iz svega navedenog formirala se naša samopercepcija, odnosno skup svih istina i verovanja koje smo tokom života prihvatili kao svoju istinu. Samopercepcija je glavni program našeg računara, jer sve što smo ikada videli, čuli, osetili i na bilo koji način iskusili, zabeleženo je u našem kompleksnom umu. Naša samopercepcija prethodi i unapred određuje nivo efikasnosti i učinka u svemu što radimo.

Sva poboljšanja u našem životu dolaze poboljšanjem samopercepcije. Mentalni zakon korespondencije kaže da je naš spoljašnji svet postao refleksija našeg unutrašnjeg sveta i da je za sva poboljšanja koja želimo da napravimo neophodno da počnemo sa poboljšanjima iznutra. To je naporan proces za koji je potrebno puno volje jer naš um teži da se kreće utabanim stazama. Teži da ostane na auto-pilotu. Zato je najbolje kada u proces promene ulazimo malim i svakodnevnim koracima.

 

Moć imaginacije

Moć imaginacije malo ljudi poznaje. Ajnštajn je govorio da je imaginacija moćnija od činjenica. Iz tog razloga prvi korak ka promeni je da pokrenemo imaginaciju, za to preporučujem tri jednostavne, ali jako moćne vežbe:

  1. Afirmacije – ciljna pozitivna rečenica koja opisuje ono što želimo da postane naša istina. Da bi afirmacija bila delotvorna, neophodno je ispoštovati 3P princip:

 

  1. Personalno – u prvom licu jednine – ja sam, ja imam, ja dobijam, itd.
  2. Prezent – u sadašnjem vremenu ‒ imam, dobijam, a ne imaću ili dobiću
  3. Pozitivno – ja to mogu, ja to hoću, ja to želim.
  1. Vizuelizacija – je mentalna slika koju stvaramo u svom umu, a koja se odnosi na ono što želimo da postane naša istina. Kod vizuelizacije takođe postoje 3 važna principa:

 

  1. Jasna slika – potrebno je da formiramo u umu što jasniju sliku
  2. Dužina vizuelizacije – potrebno je da se potrudimo da ta slika bude što duže u našem umu
  3. Učestalost vizuelizacije – potrebno je da je što češće ponavljamo

 

  1. Emocionalizacija – je pokretanje emocija dok se prethodna dva koraka izvode. Dok izgovaramo afirmaciju potrebno je da budemo srećni i uzbuđeni. Isto tako je i dok radimo vizuelizaciju.

 

Misao pomnožena emocijom daje našu realnost, što je emocija intenzivnija to će unutrašnja promena biti brža.

Šta radi podsvest?

Šta se zapravo dešava u našem podsvesnom umu dok izvodimo ove tri vežbe?

Naša podsvest ne može da razlikuje da li smo ove reči, slike i emocije stvorili sami ili nam se sve to istinski dešava u životu. Mentalni zakon podsvesne aktivnosti radi na tome da te naše mentalne slike prenese u realnost i da ih prihvati kao istinu.

Takođe ove vežbe pokreću još tri mentalna zakona:

  1. Mentalni zakon verovanja – pokreće unutrašnje verovanje da su naše reči, slike i emocije moguće i da će se ostvariti
  2. Mentalni zakon privlačenja – kaže da je naš um jedan veliki magnet koji u naš život privlači ljude i okolnosti koje će nam pomoći da te naše reči, slike i emocije postanu stvarnost
  3. Mentalni zakon korespondencije – radi na tome da naš spoljašnji svet postane refleksija našeg unutrašnjeg sveta.

 

Navešću vam jedan primer: Pre nekoliko godina na našoj Akademiji strateškog liderstva bio je jedan advokat, suvlasnik jedne uspešne advokatske kancelarije. Sjajan mlađi čovek koji je tokom pohađanja Akademije, koja traje tri meseca, bio veoma aktivan i otvoren za rad na sebi.

Jednog petka pozvao me je i zamolio da sutra dođem kod njega u kancelariju, jer mu je potrebna hitna pomoć. Kada sam došao rekao mi je: ,,Kada sam u sudnici i  ispred malog broja ljudi nikada ne osećam tremu, ali kada izađem pred deset i više ljudi, usta počinju da mi se suše i trema počinje da me uzima pod svoje. Dobio sam priliku da u ponedeljak nastupim pred 200 ljudi na jednoj konferenciji, to mi je jako važno za moj posao jer će tamo biti mnogo potencijalnih klijenata. Šta mogu da uradim da smanjim tremu?“

Upoznao sam ga sa prethodno napisane tri vežbe i zajedno smo vežbali isto oko 2 sata. Nakon toga sam ga zamolio da nastavi sa vežbama tokom vikenda i pred sam nastup.

Javio mi se posle nastupa iznenađen efektima koje je postigao na uklanjanju treme za jako kratko vreme. Rekao sam mu da se nije rodio sa tremom, već da je ona nastala negde tokom perioda odrastanja i obrazovanja i da je vežbama uspeo da je potisne. Zamolio sam ga da nastavi da radi dalje na tome, sve dok oseća i mrvicu treme. Danas često drži predavanja i učestvuje na raznim panel diskusijama, a trema je njegova prošlost o kojoj više i ne razmišlja.

Inače strah od javnog nastupa se nalazi ubedljivo na prvom mestu lestvice najčešćih strahova ljudskog roda. Sve ovo se može primeniti i na ostale strahove koji nas iznutra prožimaju i blokiraju našu kreativnost, pozitivnost, aktivnost i sve što je neophodno da bismo ostvarili bolje rezultate. Osim toga neophodno je da svakodnevno ulivamo pozitivne poruke i uticaje na naš mozak. Neophodno je da ga hranimo mentalnim proteinima. Postoji više načina za to:

 

  1. Poželjno je svakodnevno čitati inspirativnu i edukativnu literaturu

Ako neko dnevno čita između 15 i 30 minuta može da pročita između 20 i 40 knjiga godišnje. Verujem da je osoba koja pročita 20 do 40  knjiga godišnje spremnija da se uhvati u koštac sa izazovima od osobe koja to nije uradila (ako se radi o osobama sličnih predispozicija).

 

  1. Poželjno je slušati audio programe u autu

Ako neko dnevno provodi 30 minuta u autu dok se vozi do posla i nazad i umesto pesama sluša inspirativno edukativni audio sadržaj, ta osoba ima mini univerzitet na točkovima jer će slušati više od 130 sati korisnih predavanja godišnje.

 

  1. Poželjno je formirati produktivnu grupu ljudi koji su pozitivni i u nekim dostignućima jači od nas samih

Grupu ljudi koja nije u vašoj konkurentnoj delatnosti. Idealna grupa je od 3 do 5 ljudi. Poželjno je viđati se sa njima optimalno jedanput u 15 dana na po 1-1,5 sat vremena. Na sastanku svako iznosi svoje izazove, a ostali mu pomažu u rešavanju istih.

Ako saberemo sve tri opcije razvoja, dobijamo godišnje od 230 do 300 sati inspirativnog i edukativnog sadržaja koji razvija ličnost iznutra.

Naravno, uvek će postojati neko ko će reći da nema vremena da radi na sebi iz mnogih razloga, međutim, ako nemamo vremena za sve tri opcije imamo za dve ili bar za jednu. Uostalom, ljudi se najčešće svrstavaju u dve kategorije:

  1. Oni koji žele i nađu način
  2. Oni koji ne žele i nađu razlog

Naučnici kažu da je ljudskom mozgu potrebno bar 21 dan da počne lakše da primenjuje nešto što je novo naučeno, a 90 dana da bi se usvojila nova navika. Radio sam sa mnogim ljudima kojima su ova vežbanja i nove navike donele poboljšanje poslovnih rezultata i kvaliteta života. Ono što je njima najviše pomoglo na putu promene je činjenica da su verovali u poboljšanja i radili na njima dok nisu postala očigledna. Dakle ‒ veruj i uradi.

Nema komentara

Postavite komentar